Operacija Podizanja Kapaka: Moj Primer i Iskustvo Koje Delim

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila operaciju, navikla je da neprestano podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži zakucanu gore. To je njen način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo - da mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos sam, istina, operisala zbog devijacije još u 23. godini, nakon što sam ga razbila u detinjstvu. To sam morala da rešim. Međutim, podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela oduvek. I, takođe, to sam odlagala godinama.

Moj Izbor Hirurga: Dugogodišnje Poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi ovu operaciju. Nije samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već i zato što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i veoma je odgovorna prema svakom pacijentu. Ipak, unatoč svemu, ja sam i dalje odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, kao privremeno rešenje da se malo otvori pogled. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju kapaka." I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje neizbežnog.

Konačna Odluka za Podizanjem Kapaka

I onda je konačno odluka pala. Odlučile smo se za podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Kad sam to zakazala, po običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim stvarima otvoreno, jer ćemo tako čuti razna iskustva, savete i upozorenja. I kad sam ja progovorila, odjednom je progovorila i cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali o tome ćuti. Njihovo je pravo, naravno, kao i moje. Ali ja nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da se zna šta vas tačno čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces: Od Konsultacija do Operacije

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Važno je da znate šta tačno da pitate svog hirurga. Pregled je ključan kako bi se utvrdila tačna procedura za vaš slučaj.

Operacija podizanja kapaka traje manje od sat vremena, što je veoma brzo, i odmah nakon toga idete kući. Vrlo je važno da istaknem odgovore na tri najčešća pitanja koja ljudi imaju:

1. Anestezija: Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, a kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da budu svesni dešavanja, postoji opcija analgosedacije. To je stanje u kome ste opušteni i pospani, i ničega se kasnije ne sećate. Ova opcija podrazumeva i doplatu za anesteziologa.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko 1000 evra, sa varijacijama od možda 200 evra gore-dole, u zavisnosti od specifičnosti slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Konkretne cifre uvek daje hirurg nakon pregleda.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom procedure, ni posle nje. Oporavak je više dosadan nego bolan. Ovo važi čak i za skidanje konaca, čega sam se i ja plašila. Očekivala sam neko čupkanje ili peckanje, a dr Anica Jevremović je samo izvukla tanke konce i ja bukvalno ništa nisam osetila.

Moj Oporavak i Svakodnevni Život Nakon Zahvata

Ništa posebno dramatično se nije desilo. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su stvarali osećaj kao da nosim kačket, pa sam morala da podižem glavu da bih bolje videla. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila specijalnim rastvorom i začas ih skinula - bez ikakvog čupkanja ili cimanja.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, ja sam obukla svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od proseka, što zavisi i od tehnike hirurga i od individue.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam ceo donji deo lica i krenula da obavljam svoje svakodnevne aktivnosti. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana mogla sam da stavim punu šminku, uključujući i ajlajner, što mi je donelo ogromnu radost. Spušteni kapci su onemogućavali korišćenje ajlajnera, a sada sam to ponovo mogla.

Rezultati i Razmišljanja Nakon Vremena

Sada, nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da se osvrnem na neke stvari sa više iskustva.

Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije su prirodno "pali" na donji deo lica. Ispod jednog oka imala sam manju fleku nakon 10 dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On vremenom bledi i postaje sve manje vidljiv. Kod žena koje su operaciju radile pre par godina, čak i kada se zagledate, teško je uočiti bilo šta. Što se mene tiče, uopšte me ne brine taj mali, skriveni ožiljak koji se lako prekrije šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ovaj minimalni ožiljak mogu da učinim nevidljivim za par sekundi.

Nova koža neće nikada da poraste, ali sila gravitacije će i dalje vući lice na dole tokom godina. Lice nastavlja da živi svoj prirodni tok starenja. Retkim ljudima je potrebna druga operacija kapaka. Onima koji žele dalje da se bore sa gravitacijom, postoje i drugi postupci, kao što su podizanje obrva ili lifting lica.

Zašto Sam Odugovlačila i Šta Sam Naučila

Zašto sam, zapravo, odugovlačila sa podizanjem kapaka kada sam znala da je to genetski i neizbežno? Zašto sam se "glupirala" sa nitima i tehnikama šminkanja?

Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada, kad znam sve što znam, smešno mi je što sam se plašila:

• Bola: Koga nema.
• Sporog oporavaka: Da ću dugo izgledati kao vanzemaljac. Oporavak je bio mnogo brži i jednostavniji nego što sam očekivala.
• Onemogućenosti: Da neću moći da radim i živim normalno. Mogla sam veoma brzo.

Jedino čega se nisam plašila bio je krajnji rezultat. To je bio neobičan, ali divan osećaj. Na dan operacije nisam bila nervozna. Verujem da je to isključivo zbog dugogodišnjeg povjerenja u dr Anicu Jevremović. Nisam se ni jedne sekunde pitala hoće li biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. I upravo taj osećaj apsolutnog povjerenja treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koji drugi sličan zahvat. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nakon svega prošlog, mogu sa sigurnošću da kažem da je podizanjem kapaka dobijeno mnogo više od samo otvorenijeg pogleda. Dobija se na samopouzdanju, kvalitetu života i olakšanju svakodnevnog funkcionisanja. Moj primer je samo jedan od mnogih, ali nadam se da će pružiti jasniju sliku onima koji razmišljaju o ovom koraku.